Mesto gde učenje postaje avantura
Mesto gde učenje postaje avantura
Kada slike govore ono što reči (za sada) ne mogu.
PECS (Picture Exchange Communication System) je sistem komunikacije pomoću slika, nastao 1985. godine u okviru Delaware Autism Program, u SAD. Prvobitno je osmišljen za malu decu sa autizmom koja nemaju funkcionalan govor, ali se vremenom pokazao korisnim i za druge grupe — decu i odrasle sa različitim razvojnim, kognitivnim ili senzornim teškoćama, pa čak, uz prilagođavanja, i za osobe sa oštećenjem vida.
Ono što PECS izdvaja od mnogih drugih pristupa komunikaciji jeste da ne traži da dete već poseduje određene veštine — kontakt pogledom, imitaciju, prepoznavanje simbola — pre nego što počne da ga koristi. Dete jednostavno uzima sliku onoga što želi i pruža je nekome ko razume, i to je čitav početak.
PECS se uči postepeno. Nijedno dete ne mora da stigne do kraja da bi mu koristio — čak i savladavanje prve faze već otvara vrata komunikaciji.
Dete uči najosnovniju ideju sistema: da uzme sliku onoga što želi i preda je drugoj osobi, koja mu zauzvrat daje taj predmet.
Dete uči da samo krene ka slici, pa ka osobi kojoj je nosi — čak i kad ta osoba nije blizu. Inicijativa dolazi od deteta, ne od pitanja koje mu neko postavlja.
Umesto jedne ponuđene slike, dete bira između više njih i uči da prepozna razliku između onoga što stvarno želi i onoga što ne želi.
Dete uči da poveže više slika u jednostavnu rečenicu, obično uz karticu „Želim" i sliku predmeta, poređane na traci za rečenice.
Dete uči da koristi PECS ne samo kada samo inicira zahtev, već i kada mu neko direktno postavi pitanje.
Poslednja faza ide korak dalje od traženja — dete uči da komentariše svet oko sebe, bez ikakvog povoda ili potrebe.
Table sa slikama po kategorijama, spremne za korišćenje — sada, na sajtu.
Krenite od onoga što dete stvarno želi — omiljena grickalica ili igračka su najbolji početak, jer PECS radi kroz pravu motivaciju, ne kroz ono za šta mislimo da bi trebalo da mu se dopadne. Prva razmena je temelj svega — u početku je normalno da pomažu dvoje odraslih, bez žurbe i bez reči, samo kroz sam pokret.
Slike držite uvek pri ruci, tamo gde dete provodi vreme — u dnevnoj sobi, kuhinji, autu. I ne čekajte da dete „bude spremno" — PECS ne traži prethodne veštine, može da počne odmah. Najvažnije od svega: slavite svaki pokušaj, ne samo uspeh. Pogrešna slika je i dalje pokušaj komunikacije, i vredi je tako i primiti.
Svaki mali pokušaj je korak napred.
— Marija